.jpg)
| Hronika | |||
Bruno Kopjeters: Većina odbija da sledi stav SAD i EU o Kosovu |
 |
 |
 |
| utorak, 07. oktobar 2008. | |
|
BRISEL, 6. oktobra (Tanjug) - Većina zemalja odbija da sledi stav SAD i Evropske unije da je Kosovo "jedinstven slučaj" i u jednostrano proglašenoj nezavisnosti vidi opasno kršenje medjunarodnog prava, ocenio je profesor političkih nauka na univerzitetu VLB u Briselu, Bruno Kopjeters. "Samo četvrtina članica UN je za sada priznala nezavisnost Kosova; velike zapadne sile nisu uspele da se pozovu na pravo na samoopredeljenje naroda, jer je ono striktno definisano medjunarodnim pravom, pa su smislile principe koje je, kasnije, Rusija iskoristila za priznavanje suvereniteta gruzijskih pokrajina Abhazije i Južne Osetije", istakao je Kopjeters. On je, u autorskom tekstu za novi broj mesečnika "Mond Diplomatik", ocenio da je taj proces doveo do "ključne promene u odnosima medju državama". "Mirna koegzistencija država se do sada zasnivala na činjenici da se poštovalo pravo na teritorijalni integritet. Raskid s ovom praksom, priznavanje jednog secesionističkog entiteta protivno volji centralne države, čini krhkim mnoge multinacionalne države koje se suočavaju s autonomaškim ili separatističkim pokretima", ocenio je belgijski profesor. On ističe da je priznavanje Kosova, takodje, protivno principu nemešanja u unutrašnje poslove, još jednim od ključnih principa medjunarodnog poretka. "Nakon intervencije NATO-a u Srbiji 1999. godine, Savet bezbednosti UN je zamenio autoritet Srbije medjunarodnom administracijom. Ali ta odluka je bila doneta u skladu s Poveljom UN i nije dovodila u pitanje teritorijalni integritet Srbije, koji je nasilno promenjen devet godina kasnije, priznavanjem nezavisnosti Kosova", kaže Kopjeters i ističe da je Savet bezbednosti UN stavljen pred "svršen čin". On naglašava da Zapad nije mogao da koristi pravo na samoopredeljenje kao princip za priznavanje nezavisnosti Kosova, jer se taj princip odnosi samo na kolonije ili teritorije pod spoljnom dominacijom. Kopjeters ističe da su zato SAD i ostale zemlje Zapada posegle za tvrdnjom da je Kosovo "jedinstven slučaj". Medjutim, kaže on, pobornici nezavisnosti Kosova su "pogrešili u preteranom optimizmu". "Oni su od početka smatrali da će snaga SAD i glavnih evropskih država biti dovoljna da se Kosovo brzo uključi u medjunarodnu zajednicu", tvrdi Kopjeters. "Medjutim, došlo je stagnacije. Do sredine septembra, Kosovo je priznato od samo 47 država od 192, dakle od oko četvrtine zemalja sveta", naglasio je belgijski stručnjak. Zapad je, kaže on, smatrao da je najvažnija stabilnost Kosova da bi se umirili albanski nacionalisti. "Njihovi suparnici su, pak, stavljali akcenat na cenu priznanja, od kojih je najveća ta da će ono ohrabriti separatističke pokrete na svetskom nivou. Mnoge zemlje su prihvatile tezu da je taj rizik značajniji od eventualne prednosti" koje su navele zapadne zemlje, kaže briselski profesor. On stoga zaključuje da je proces priznavanja Kosova, kao i Južne Osetije i Abhazije nakon toga, doveo do značajnih rizika za nestabilnost u svetu "stvorenih jednom novom praksom u odnostima medju državama, izvan medjunarodnog prava". |
Ostali članci u rubrici
- Marija Zaharova: Nacrt rezolucije o "genocidu u Srebrenici" je antisrpski, Rusija se zalaže za njegovo povlačenje
- Naslovne strane srpske štampe 4. maja 2024.
- Sputnjik: Hoće li Rusija otvoriti vojnu bazu u Centralnoafričkoj Republici?
- Naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju na Univerzitetu u Beogradu Dragana Đorđević: Struka apsolutno protiv projekta „Jadar“, ali Rio Tinto nastavio sa radom uz podršku države
- Sonja Ćirić: Vlast direktnom pogodbom rasprodaje Beograd. Muhamed Alabar od države dobio dodatni prostor koji vredi dvadeset milijardi evra
- Miloš Vučević zahvalio Žozepu Borelju: Srbija želi da postane članica EU, očekujemo od naših partnera iz Brisela da pomognu na tom putu
- Emanuel Makron i Olaf Šolc na neformalnoj večeri u Parizu usaglašavali stavove o Kini pred dolazak Si Đinpinga u Francusku
- Žozep Borelj čestitao Milošu Vučeviću: Radujem se saradnji sa Vama, Markom Đurićem i Vladom Srbije. Usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU suštinski signal strateške orijentacije
- Ministar u Vladi RS Željko Budimir: Nakon rezolucije o Srebrenici počeće pravno kažnjavanje Srbije, RS i srpskog naroda. Postoji stvarna opasnost od revizije tužbe za genocid BiH protiv Srbije
- Berlin optužio Moskvu za „nepodnošljiv“ sajber napad. Moskva kategorički odbacila optužbe o umešanosti ruskih državnih struktura u ovaj slučaj
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
